Autor: Vladimir Gligorov


Ašo­ka Mo­di, ko­ji je bio zamjenik di­rek­to­ra is­tra­ži­va­nja u Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du, a ta­ko­đe i odsjeku za Evro­pu, ka­že ka­ko bi bi­lo bo­lje ka­da bi Nje­mač­ka na­pu­sti­la Evrop­sku mo­ne­tar­nu uni­ju, dok bi dru­ge ze­mlje u njoj osta­le. Za­što?
Jer bi, vje­ru­je on, nje­mač­ka mar­ka zna­čaj­no apre­si­ra­la u od­no­su na euro. Pa bi Nje­mač­ka vi­še uvo­zi­la, a ma­nje iz­vo­zi­la, dok bi bi­lo upra­vo obrat­no u slu­ča­ju pre­o­sta­lih ze­ma­lja ko­je bi ko­ri­sti­le euro. To bi bi­lo isto kao ka­da bi ove po­sled­nje ze­mlje de­val­vi­ra­le, da ima­ju svoj no­vac, u od­no­su na nje­mač­ku mar­ku. Što sa­da ne mo­gu jer ko­ri­ste euro.
To bi se mo­glo po­sti­ći i ta­ko što bi sve dru­ge ze­mlje ko­je ko­ri­ste euro kao svoj no­vac na­pu­sti­le tu mo­ne­tar­nu uni­ju i po­sle for­mi­ra­le no­vu. Za­što, me­đu­tim, one to ne­će da uči­ne? Za­što ne for­mi­ra­ju, re­ci­mo, La­tin­sku nov­ča­nu uni­ju i odvo­je se od one u ko­joj bi vje­ro­vat­no osta­le Nje­mač­ka i Austri­ja i mo­žda Ho­lan­di­ja? Jer da bi­smo mo­gli da oci­je­ni­mo da li je pred­log Ašo­ke Mo­di­ja od ne­ke prak­tič­ne ko­ri­sti, po­treb­no je da zna­mo ko­ji su iz­gle­di da bu­de pri­hva­ćen.
Ili, druk­či­je re­če­no, da bi­smo zna­li ko­li­ka je prak­tič­na vri­jed­nost ne­kog po­li­tič­kog sa­vje­ta, mo­ra­mo da ra­zu­mi­je­mo za­što po­sto­ji, ako po­sto­ji, po­dr­ška upra­vo su­prot­noj po­li­ti­ci. U ovom slu­ča­ju, za­što se či­ni da je ve­ća po­dr­ška po­vrat­ka mar­ki u Nje­mač­koj ne­go što se to­me na­da­ju dru­ge ze­mlje čla­ni­ce Evrop­ske mo­ne­tar­ne uni­je?
Je­dan raz­log je­ste što po­sto­ji isto­ri­jat od­no­sa iz­me­đu pri­vre­da ko­je sa­da ko­ri­ste isti no­vac. Šta je na­uk te isto­ri­je? Da bi se to vi­dje­lo, po­ma­že ovo što ka­že Mo­di. Na­i­me, on vje­ru­je, kao i mno­gi dru­gi, da je euro bio ko­ri­stan Nje­mač­koj jer joj je omo­gu­ćio iz­voz u dru­ge ze­mlje čla­ni­ce mo­ne­tar­ne uni­je po re­al­nom kur­su ko­ji joj je na­klo­njen. Ka­ko je, me­đu­tim, do­šlo do to­ga da je Nje­mač­ka obez­bi­je­di­la tu kon­ku­rent­nost u okvi­ru mo­ne­tar­ne uni­je, da­kle po­što se od­re­kla mar­ke i sop­stve­ne cen­tral­ne ban­ke?
Ne ta­ko – što po­ne­kad ka­žu oni ko­ji ma­nje ra­zu­mi­ju eko­no­mi­ju uje­di­nje­ne Evro­pe od Ašo­ke Mo­di­ja – što je do­šla do tr­ži­šta ko­je joj je u ra­ni­jim uslo­vi­ma bi­lo ma­nje do­stup­no. Za­pra­vo, nje­mač­ke su pri­vred­ne vla­sti oci­je­ni­le da iz­vo­zni sek­tor ne mo­že da se odr­ži na tom tr­ži­štu ako se ne spro­ve­de in­ter­na de­val­va­ci­ja u Nje­mač­koj. Ne­ki ko­ji se sa­da za­la­žu za to da Nje­mač­ka na­pu­sti euro ka­ko bi dru­ge ze­mlje čla­ni­ce mo­gle da de­val­vi­ra­ju ra­ni­je su kri­ti­ko­va­le od­lu­ku te ze­mlje da uop­šte pri­stu­pi mo­ne­tar­noj uni­ji, jer ne mo­že da de­val­vi­ra. I za­i­sta, nje­mač­ka je pri­vre­da pro­šla kroz dug pe­ri­od ni­skih pla­ta i vi­so­ke ne­za­po­sle­no­sti uz stal­ni na­por da se odr­ži fi­skal­na sta­bil­nost i to je bi­lo u vri­je­me ka­da je svi­ma dru­gi­ma išlo do­bro, a ne­ki­ma bo­lje ne­go ika­da pri­je, što će re­ći u pr­voj de­ce­ni­ji ovo­ga vi­je­ka. Pri­vred­ni rast je bio spor, ka­mat­ne sto­pe ve­će ne­go što je to taj rast oprav­da­vao, a sto­pe ne­za­po­sle­no­sti je upor­no bi­la iz­nad 10 od­sto. De­val­va­ci­ja bi bi­la naj­jed­no­stav­ni­je i naj­br­že rje­še­nje, ali to u nov­ča­noj uni­ji ni­je mo­gu­će. Od­no­sno, mo­gu­će je in­ter­no, sma­nje­njem pla­ta ili nji­ho­vim ve­o­ma uspo­re­nim ra­stom i dru­gih tro­ško­va, ko­ji su bar jed­nim di­je­lom zna­či­li sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje usled sma­nje­nih jav­nih pri­ho­da. To je bi­lo vri­je­me ka­da je nje­mač­ki jav­ni dug bio vi­đen kao neo­dr­živ i nje­mač­ke su vla­sti tr­pje­le kri­ti­ku da ne is­pu­nja­va­ju kri­te­ri­je iz Ma­strih­ta.
Usled po­ve­ća­ne kon­ku­rent­no­sti nje­mač­ke pri­vre­de po­ve­ćan je iz­voz, a jed­nim je di­je­lom do to­ga do­šlo i ula­ga­nji­ma u ino­stran­stvo. Na­i­me, ze­mlja ko­ja ula­že u ino­stran­stvo vi­še ne­go kod ku­će, ima da­kle su­fi­cit na fi­nan­sij­skom i ra­ču­nu ka­pi­ta­la, uko­li­ko ne po­ve­ća­va de­vi­zne re­zer­ve, što u nov­ča­noj uni­ji ni­je la­ko iz­vo­dlji­vo, ima­će i su­fi­cit na te­ku­ćem ra­ču­nu bi­lan­sa pla­ća­nja, ili po­jed­no­sta­vlje­no re­če­no ima­će su­fi­cit u spolj­noj tr­go­vi­ni. Ovo po­sled­nje se mo­že iz­ra­zi­ti i ta­ko što će se re­ći da je šted­nja po­ve­ća­na i pre­va­zi­la­zi ula­ga­nja kod ku­će. Da­kle, Nje­mač­ka je po­pra­vi­la kon­ku­rent­nost u od­no­su na dru­ge ze­mlje čla­ni­ce mo­ne­tar­ne uni­je re­la­tiv­nim sma­nje­njem pla­ta i iz­vo­zom ka­pi­ta­la. To je za­što je do­šlo do zna­čaj­nog po­ve­ća­nja su­fi­ci­ta u tr­go­vin­skoj raz­mje­ni sa dru­gim ze­mlja­ma evro zo­ne, ali i sa ostat­kom svi­je­ta.
To ne zna­či da je do­bro da Nje­mač­ka ima ve­li­ki su­fi­cit u spolj­noj tr­go­vi­ni. On, taj su­fi­cit, je i mje­ra od­ri­ca­nja Nje­ma­ca ne sa­mo u vri­je­me ka­da se pla­te ni­su po­ve­ća­va­le a ne­za­po­sle­nost je­ste, ne­go i sa­da. Jer bi sva­ka­ko bla­go­sta­nje ili stan­dard nje­mač­kih gra­đa­na bi­li ve­ći ako bi se do­dat­no po­ve­ća­le pla­te i uvoz ro­be i uslu­ga. Do to­ga će po pri­ro­di stva­ri na je­dan ili na­čin do­ći, sa­mo što ne­vi­dlji­va ru­ka ne ra­di br­zo ili bar ne do­volj­no br­zo da bi se ne­ka­ko us­po­sta­vi­la iz­gu­blje­na rav­no­te­ža.
Ako je nje­mač­ka pri­vre­da do­volj­no flek­si­bil­na, kao što se iz is­ku­stva či­ni da je­ste, tre­ba­lo bi raz­mi­sli­ti i ka­ko bi se po­na­ša­la nje­mač­ka cen­tral­na ban­ka, ako bi se vra­ti­la mar­ka. Iz is­ku­stva zna­mo da je to bi­la vje­ro­vat­no naj­sa­mo­stal­ni­ja cen­tral­na ban­ka ko­li­ko do­pi­re sje­ća­nje, što zna­či da bi ci­je­ne bi­le sta­bil­ni­je ne­go u ostat­ku mo­ne­tar­ne uni­je. Upra­vo zbog to­ga je u ra­ni­jim vre­me­ni­ma mno­go ze­ma­lja ve­zi­va­lo kur­se­ve svo­ga nov­ca za mar­ku, što bi mo­glo da se do­go­di i ako bi se vra­ti­la nje­mač­ka mar­ka. Pa bi se tr­go­vač­ki i fi­nan­sij­ski od­no­si vra­ti­li ta­mo gdje su bi­li pri­je ne­go što je uve­den euro. A to ni­je sta­nje pri­vred­ne sta­bil­no­sti ko­je je osta­lo u do­brom sje­ća­nju mno­gi­ma u Evrop­skoj mo­ne­tar­noj uni­ji.
Za­što da­kle ne­ma pre­vi­še po­bor­ni­ka pre­po­ru­ke Ašo­ke Mo­di­ja (a slič­no je pi­sao i Sti­glic)? Za­to što se ne ci­je­ni da bi bi­lo bo­lje da se sa­da­šnja mo­ne­tar­na uni­ja za­mi­je­ni si­ste­mom fik­snih kur­se­va ve­za­nih za nje­mač­ku mar­ku.
Pe­šča­nik.net